Godišnjica Nikole Čupića

334 СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ

бугарске књиге улазиле и румунске земље), а румунски су штампари, такође, водили рачун о свима осталима који су се словенским језиком у цркви служили, као што се то види из поговора у књигама њиховим. Али је сам начин одласка Макаријева у Влашку добро објаснио архимандрит Ил. Руварац; његови су разлози још свакоме у памети, те их зато овде понављати нећемо“. Румунски најновији историк нити зна тачно шта је штампао Макарије, нити зна. да је он из Црне Горе. Г. Ксенопол помиње да. је Макарије — Светогорац, али налази са свим за природно да је он своје штампарске справе донео из Млетака и да је с њима најпре у Црној Гори радио, па би готов био да пристане и да су књиге Макаријеве штампане у Млецима, кад би за такво мишљење било каквога год ослонца“. Француз Емил Пико истиче, напротив, нарочите разлоге, по којима закључује да је то штампање извршено у Румунији“. У доказе о осећању јединства међу православним земљама које су се служиле црквено-словенским језиком долази и та чињеница што су словенски књижевници из Бугарске, после државне пропасти у тој земљи, склањали се у Србију, и што је, после пропасти Србије, ред дошао на Румунију, докле ту буђење народнога језика није ове културне тежње на други пут обрнуло. Таким истим путем ишло је и обраћање светогорских калуђера за новчану помоћи

2 Глас Српске Краљевске Академије, ХР, 25—-27, и по том 84 и д. О истоме предмету говорио је и В. Јагић у Пепкзећг еп дет Акад. Чег Уулавепзећ. 11 Улеп, Валд ХОП Пег егзје Сеџпјег Кигсћепдгпск, не могући се одлучити са свим за идентичност оба Макарија.

3 Хепорој, ор. с. 462.

' Е. Р;соћ, Сопр Фоеп зиг Г.аботе де Та фуростарћте Чалпз јез рауз гошпашз ап ХУТ зтесје. Раглв 1895.

ери је

Шар а бал