Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 335

за заштиту. Са свим је, дакле, природно и улази у ред многих чињеница исте врсте што су сеи штампари, тражећи материјалне потпоре за своју вештину, цркви и вери толико корисну, држали тога истога реда.

Како су све те ствари стајале касније, у првој половини ХУП века, види се из једнога писма које је 1687 писано у Рим с јужне стране Румуније, из Бугарске, из Ћипровца. Негде раније у средњем веку населили су се, рударства ради, у Ћипровцу католици Саси и Арбанаси, па се око њих, после, покупила читава колонија људи из западних крајева нашега народа, цркве западне. Тамо је јошу ХУП веку био и католички манастир и школа. Преписка са Светом Столицом у Риму и њеним предетавницима на Балканском Полуострву често се водила ћирилицом и српским језиком, говором и правописом обичним у Босни и у Далмацији. Види се да суп у Кипровац и у остала католичка места садашње Бугарске слани питомци родом из Босне и из Далмације а образовани у школама римским. Зна се да су и те колоније и те њихове установе пропале тек на крају ХУП и у почетку ХУПГ века поводом аустријских ратова с Турском. И на ово се средиште југословенске радње обратио влашки кнези војвода Матија Басараба, човек вешт и окретан, од старе владалачке породице. Кад је он године 1638 примио владу у Влашкој, почео се одмах у почетку старати и о просвети и о књижевности, наредивши да. се распитује за људе који знају словенски и разу-

5 Е. Кегтепа и, Асба Вшеалае ессјезтависа ађ а. 1565 игаџе ад а. 1799, Ластеђ 185, где су објављене многе донде непознате појединости. Види још Заселението на католишкитћ бљагари вђ Седмиградско и Банатђ дра Л. Милетича у соФијском Сборнику ХЈУ,

Софи ија 1597 5