Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ ШТАМПАРИ У РУМУНИЈИ 345

СЕДИЋДЕЕТЋ МЕЖЋ, СУтК, модкеши, већ о сКнк СЕКА Кита, стркмакенје модемћ, 0) старкић, вкЗетк, пророчћстејотк, дастк, па одмах за тим дастћ господк доухћ, гадгометћ господк, МУдЕЖДНТ КАМ ДЋЖАЋ ранћ и поздаћић, напаћнет' се, азћ есмћ, азћ господк Бо ћ ваш, ист, БУДЕТЋ (лист отне); ВП се, БлаГОдАр-– ствено, жзаћ, немаћчно, трисланкчнаги,, тричислкнео, влагочкстно, пећ, мУчителк, БлАГОЧЋСТИвЊИЈЋ, ЕљКЗШЋ, смрти, кркпостк, процљете (лист -тчг:). При гдекојем примеру могло би се помислити да је редактор хтео да изведе правило Костантина Философа, уведено у српској књижевности с почетком ХУ века, али одмах долазе примери који вас од тога. одвраћају. На послетку изгледа да је к с неком ·_ следственошћу задржано у случајима умекшавања и у речима женског рода, и ако се и против тога може понеки пример наћи (нпр. пешк) Види се да је редактор хтео имати и ћи к, па га је српска навика вукла на правило којим се к писало, те је отуда к тежило да само све преотме. Може бити да је томе узрок и у самој штампарији.

Из писма које се чита као шредословије види се јасно, да је нешто тражено од Свете Горе поради црквене књижевности, а у томе нас и друге напред наведене чињенице уверавају. Не знамо тачно цео рад, и остало би нам да нагађамо. А по нагађању могло би се извести да је неки српеки збор светогорски (а то би могао бити само хиландарски), упитан о штампању књига, препоручио кнезу и кнегињи влашкој српске књиге и српско-словенску редавцију, упутивши им уједно за извршење тога посла јеромонаха Јована, родом из Каменграда у Босни, пострижника босанског манастира Гомионице.