Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ ГРАЂА ЗА ПОЛИТЧКЕО-ИСТОРИЈСКУ СТУДИЈУ

од Д-РА Мил. ј. ВЕСНИЋА

У ВОД

Поуздано се зна, да су се практичне дипломате бавиле питањем о подели Балканскога Полуострва и оних земаља, које образује данашње Турско Царство још од времена Крсташких Ратова. Наснове и споразуми о томе јављали су се наизменце у преговорима између разних хришћанских држава, које су се у разна времена сматрале позванима и овлашћенима да их спремају и да се њима баве. Државне архиве Средњега, Новога, па и Најновијега Века, у колико је светлост јавности у њих до сад продрла, дају нам о томе довољно доказа. С погледом на Европску Турску познати су нпр. многи овакви нацрти о заједничком споразуму између Русије и дустрије, Русије и Француске, Русије и Инглеске' а ___1 0 овоме је и код нас у последње време писано. Видети на, првом месту Новаковића Ст. Буркард и Бертрандон де-да-Брокијер о Балканском Полуострву ХТУ и ХУ века, Годишњица, књ. ХТУ (1894), стр. 61 и раније. — За тим Ђорђевића Миг. Ј. Српске земље у главним плановима за деобу турске царевине, у Просветном Гласнику за год. 1895, тде се у осталом говори само о три овакве

наснове, на име о споразуму између Катарине П и Јосифа П, између Александра 1 и Наполеона и између Никоде П и Инглеске.