Godišnjica Nikole Čupića

350 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

једнога дана ће „јарко сунце проказати“, шта се дубљега крије и иза последње заједничке петроградске окружнице Муравјова и Голуховског владама балканских држава. | Упоредо међутим с радњама и мислима службених политичких и дипломатских представника пдјединих држава, ишла је иста струја и кроз остале

слојеве хришћанскога друштва, и она је, кад јаче

а кад опет слабије, налазила, израза у јавноме мњењу свога времена. А то извесно неће бити потребно да се нарочито истиче и доказује, како је јавно мњење постојало у сва времена историјскога живота људскога друштва, и ако нам се поступно у разним облицима представљало. Исто је тако неоспорно, да је наизменични одношај између јавнога мњења и дипломатске радње држава био у природној и логичној, кад јачој кад опет слабијој зависности. Службу, коју у наше доба врше зборови и дневна и повремена штампа, вршили су у своје време сабори и сајмови, проповеди и предања, а докле се новинарство није развило, то су чиниле и пригодне књиге и расправе појединих виђенијих људи, које поред све јаче или слабије индивидуалности својих писаца, носе увек и обележје како свога времена, тако и општега јавнога мишљења, које је о датом питању у извесној епоси преовлађивало. С тога су ти списи, чак и онда кад за наше данашње реалистичко око представљају много „Фантастичнога“ у себи, драгоцена грађа за критичну историју. Они су то нарочито с тога, што нам отворено и на широко износе и оне мисли сувремених политичара и дипломата, које су овима биле вероватно врло драге, али које у своме службеном положају и у дипломатским преговорима они нису могли и нису смели износити.