Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 361

угледу Луја ХГУ с правом могао, да је хтео, рећи „Де баесје с'езЕ тој“, говори готово с усхићењем о кардиналу Алберонију. Он“ га назива моћним генијем, који је Шпанијом управљао доста дуго за своју славу, а премало за величину државе.“ „Он је, додаје овај писац даље, за мање од две године изменио лице Шпаније и повратио јој поверење у Европи“...

Сматрали смо да неће бити на одмет да поред толиких осуда, на којима се ми овде нисмо могли опширније задржавати, приопштимо и овај судо чудноватоме сину Пјаченце.

П

Оволико је било неопходно потребно да кажемо о кардиналу Алберонију, пре него што пређемо да говоримо о његовој наснови за поделу Турске, која је главни предмет ове наше расправе.

Кад год је реч о Кардиналу Алберонију, онда се на згодном месту истиче, како му се приписује известан политички тестаменат, и пориче се да је то његово дело. Ту се увек, и по правилу има у виду књига, која је на годину дана после његове смрти изишла под насловом: Тезбатеп! роп апе дп сага тај Јшев Аћегошт, гесме а: аде фтетз тетобтев, ТеНтез о! еттећепа де Зоп, Етитепсе раг Мопзадпот А. М. Тгадик де ГиаНеп раг Је С. де КЕ.

4 Волтер, Историја Карла ХП (41 књ. Срп. Књих. Задруге), превео Стојан Новаковић, Београд 1897, стр. 227—228.

5 Најпотпунију његову биографију дао је до сад ученик и доцнији наставник његовог семинара Зфејапо Ветзат, у делу 5бога аде] сата паје Сабо АЉегопј, које је изишло год. 1861 у Пјаченци, у коме има доста драгоцене, ади на жалост невешто сређене грађе.