Godišnjica Nikole Čupića

360 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

пријатељу кнезу Роки готово жали. „Ова ће победа, ако је доиста таква какву је представљају, бити судбоносна за сироту Италију.“ Пре тога, Фебруара 20 исте године писао је он: „Његов (Папин) страх долази од Цариграда; мени се пак чини да би већма требао да се плаши Беча.“ Јан. 27 год. 1718 писао је своме пријатељу: „Будите ипак поново уверени, господине кнеже, да не само државама у којима сам био срећан да се родим, већ ни целој Италији нећу никад учинити зла, ако им добра не могнем учинити, а докле год будем стајао на управи послова у овој монархији, трудићу се увек да наведем краља, мога господара, да своје силе употреби на очување и одбрану тако дивних земаља.“ Џа онда додаје: „Уојеззе ТаФо сће 10 рофеза (гоуаге ша росо ФФапшо аџгоуе, е сће 1 тапесо1 сће уо Тасепдо ћауеззего дапајсће ТогЕипа, сље поп аазрететег Тот8] 47 оедете ејјећиша да тла биопа гтепелопе.“ „зло је, вели опет у другом једном писму (од 18 августа 1718) што сам остарио и ослабио, те ће према томе утеха бити сачувана за друге. Кад ми не би било више од четрдесет година, ја не бих очајавао да ћу видети изгнање варварских народа из Италије.“ Пре десет дана писао је: „Уверавам вас, да у ваздуху има много мутнога, и ако успем да бацим угарак у Сицилију.... видећете какве ће се озбиљне ствари изродити.“

Међутим и ако је општи савремени суд о кардиналу Алберонију врло строг и за њ посве неповољан, ми о њему имамо и мишљење једног човека, чије се речи мере, и које због онога, који их је написао и потписао, претежу врло јако на великим теразијама критичне историје. Јер то није нико мањи од — Волтера! Овај људски великан, који је по

НИЗ оје ас