Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ 367 „Факат је, најпоштованији кнеже, што сам Вам рекао, да ред у Европи још није утврђен и да према томе ни мир неће дуго трајати.“ Овај суд се, као што се види, односи на Утрешки Мир, закључен годину дана раније између Француске с једне и савезника с друге стране, а коме је, према тежњи последњих, била задаћа да оснује равнотежу у Европи. Алберони сумња у то; он убрзо после тога пише евоме пријатељу, да овај мир не може бити ни трајан, а још мање ће моћи утврдити жељену равнотежу.“

Не мање се из ових писама види, да је он поклањао велику пажњу одношајима на Балканском Полуострву одн. у Турској. Тако 19 октобра 1716 пише он: „На Сави, не мање него на Крфу, видела се јасно божја промисао у нашу корист, јер се ну једном и у другом случају видело, како су Турци били обузети паничким страхом, кога да није било однели би врло вероватно у обе борбе победу. Закључак је из овога да Бог управља свим и свуда служећи се при том људима као маријонетама“. На непуну годину дана после тога пише: „Овде вам се много говорило, и ако с мало хвале, о Млечићима и о њиховим делима у Архипелагу, о којима сам ја врло радознао, као и о ономе што се догађа у Мађарској“. На другом месту се жали (19 септ. 17198) да се у овом погледу не може ништа очекивати од поглавара римске цркве." А још 6 Фебруара 1709 писао је из Париза: „Наши духовници ће се уверити

9 Воитдеотв Етп. 1. с, стр. 281, 487, 595, 617, 626 итд.

10 Трдеш, стр. 551 и 664. „Улуепдо даиезбо рара, поп Баогпа врегаге шепфе 41 брпопо. Т 5цо1 рагеп! вопо #а#1 УШе 1таерт теегсепат! де Ја сага Ф'Апзба, ед 1 Рара ћа пп споге Нассо еђ " пизегађе рег асеопзепшге ад огт1 ђаввела, ед тпивила сће уогга, ођћстагјо Је согфе 41 У1еппа.“