Godišnjica Nikole Čupića

368 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

да Немци не полажу тако много на неприкосновеност цркве. Ако Турци дођу још једном под Беч, онда ће се наши духовници сетити да се моле Богу, да их отуда уклони, па ће пристати да плаћају и десетак како би цара спасли! Али мене, драги мој кнеже, будућност плаши. Дао би Бог да ја будем рђав пророк!“

У уводу к наснови, која се даље (ПТ) излаже, наилазимо на ово разлагање:

Најпре се износи чуђење, да се хришћански владаоци крве међу собом због најмањих ситница и из просте саревњивости, докле неверници чине над њиховом истоверном браћом највећа варварства, одводећи многе од њих уз богате пленове у ропство. Друге се опет самосталне државе, у тежњи заштите својих држављана понижују у толикој мери, да овим неверницима плаћају данак.

Никад није била боља прилика, излаже се даље, за борбу против неверника. Само небо као да нас упућује на уништење Турскога Царства. Ето, Персијанци су тако сагнали у теснац Турке, да турбан с главе њиховог падише хоће да одлети(!). Ништа друго није потребно, те да се Турско Царство покори, до споразум и слога међу хришћанским владарима. Ако они ову прилику пропусте, потомство ће бити у праву да их за то најстроже осуди. Сам ондашњи мир у хришћанству појављује се као знак Божјег провиђења. Толика војска под оружјем подобна је да издржи најтеже борбе. Има и других побуда за упућивање хришћана на ово дело. Из њих ће се плашљивци уверити, да је снага, која се овде предлаже, довољна, те да се оно доиста. и постигне. При томе им историја Крсташких