Godišnjica Nikole Čupića

384 ПРЕДЛОЗИ ЗА ДЕОБУ ТУРСКЕ

су далеко иза Фландријских и немачких по јачини, дале би се заузети у току једног лета.

Војска Француске и осталих западних и јужних сила имала би отпочети своје дејствовање од стране Грчке. Према томе би она имала да се искупи и уреди у Сицилији. Ову војеку би имао да предводи сардински краљ или какав Француски маршал.

Обе Флоте би имале да се искупе и састану у Месини, где има велико и пространо пристаниште. Онда би имао да се набави велики број лађа за пренос, а то неби било тешко, пошто одавде нису далеко ни Ливорно ни Напуљ ни енова, а ни друга пристаништа Средоземног Мора. Један део војске могао би препловити такође на ратним бродовима и галијама. Цео пренос имао би да се изврши у три маха из Сицилије у Мореју, и ту би се на вратима Архипелага код Корона и Модона имали да изведу и први напади. Гако исто би требгло што пре заузети острва Митилену и Тенедос, и то како због њихових широких и подесних пристаништа, тако и због стратегијеског им значаја према Дарданелима. Утврђења ових последњих су на 200 миља удаљена од Цариграда.

Пошто се на пуних шест страница своје књиге бавио описом и историјом европских и азијских тврђава на улазу у Дарданеле,“ што је најбоља потврда за њихов ондашњи значај, писац се опет

13 Да се утврди вера у тачност ових описа, истиче се на завршетку књижице, како је кардинал Алберони још као шпански министар изашиљао у ове земље некога Бернија, „ешеп остоввеп Кауогћеп ФЧев Негх025 уоп Уепдбше«“, с којим се био спријатељио за времена службе у Француској. Овај је провео пуне три године у Турској, и то како у европским тако и у азијским и афричким јој покрајинама, прерушен као Мухамеданац, и проучио је сва утврђења. — У до сад објављеној кардиналовој преписци, а ни иначе ми нисмо могли докучити ништа ближе о овом Бернију.

пат о ао

пода да, да. "У Њ аб.