Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 49

дашњим младићима, чинило се да је то посао лак, и да га снага наша, без ичије помоћи, може извршити. Зато смо се и љутили на старешине што већ једном не викну:

— Хајдемо !

Међу свима мојим познаницима, који су овако мислили, двојица су била, одвојила. То беху: Алекса Шушкаловић п Тодор Мијушковић. Нас тројица. смо замишљали, ни мање ни више, него да уредимо чете у Босни и у Херцеговини, и да отпочнемо четнички рат против Турака! Срећна младост! Што она може замислити, то ни море не може понети!

Шушкаловић, свршивши Лицеј, оде, по договору с нама, у Сарајево за учитеља. Ту је ваљало да позна људе и прилике, радећи уз то у школи, као тихи и мирни наставник.

Тодор Мијушковић пак оде у Црну Гору, да онамо види што је и како је. И он је тражио учитељску службу, само да заслони праву намеру. (0 овом ч0веку треба да кажем коју реч више. Он је то пот-

пуно заслужио.

Мијушновић се родио у Прњавору Мра Каленића, у Левчу, 30 јануара 18520; основну школу, Гимназију, и Лицеј свршио јеу Београду, као питомац Митрополита Петра, у чијем је двору и 00равио за свега својега школовања.

Свршивши школе, он, 17 јуна 1822, постане практиканат у Попечитељетву Финансије, па, 11 маја 1858, пређе у Окружни Суд.

Служба у суду брзо онемиле Мијушковићу, и он, одушевљен оном патриотском мишљу, и преко савета свога добротвора, остави звање па, догово-

ГОДИШЊИЦА ХУП 4