Godišnjica Nikole Čupića

ПУТНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ О БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ 77

у оно време отправљала и колико се тај посао данас упростио.

Прећи ћемо опет преко даљега описа гостовања, особина Беча и живота у њему и прећи ћемо на сам почетак путовања у Турску. Ту ће нас, опет, са стране Форме, занимати полазак из Беча, а после ћемо се журити к белешкама о нашим земљама.

Из Беча се пошло 25-ог Маја. Сва одлична, тоспода која су с послаником путовала одвезла су се с њим на Дунав у каруцама са шест коња, али је света по улицама било толико (пошто се такво посланство никада није видело у Бечу) да се једва дошло до чамаца. Чамаца је било 36 на број, па и ако су били широки, једва су били довољни за посланика и друштво му. Чамац послаников био је већи и много лепши од осталих; на њему је било намештено осам трубача п човек с таламбасом, који је непрестано уза свирку труба ударао, а и возари су били еваки другојачије одевени.

Тако се на чамцима, који су прописаним редом пловили иу којима се и ноћивало и дањивало, путовало до Београда. Први дочек је био на ондашњој турско-ауст ријској граници, одмах ниже Коморана; ту су се срели турски посланик који је путовао за Беч, Махомет -баша', п гроф Леслеј, изменивши поздраве с великом парадом пред уређеним војничким четама с једне пи друге стрине. После поздрава,

У књизи Маггатуе ОГ (тауеја пр Епгоре, Аз, апа Аблса, а ће зеуепфеелћ сепшгу ђу Еупуа Ебепа, Тгапзјафед Егтош «ће ба аћ ђу Ј. у. Наштег, Бопдоп 1846, ХП—ХШ читамо како је Евлија, писац те књиге 1075 (1664) турскога летописа био одређен за секретара посланику Кара-Мохамед-паши. Извештај посланика Кара-Мохамед-паше, који се на годину по том вратио у Цариград, штампан је у Рашидовим Отоманским Аналима.