Godišnjica Nikole Čupića

164 ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА

рито пољем Паљевцем између Б. Поља и Љубонића. |

У осталом стари пут из Ругове није излазио код Пећина Испосница Бистрицом гдје сада излази, него је у Рогови скретао на лијево уз Алагину Ријеку обилазио Штупељу и Испоснице, прелазио Волујак на Кукавици и силазио Љевошом Љетини на Црном Врху к Патријаршији. и Пећи.

Но као главни пут између Будимље и Пећи давно забатаљен прича се да је прелазио Буковиком и Цмиљевицом к Жљебу и десном страном извора долазио у Пећ.

Један пут од Будимље сјеверу прелазио је Лим у Тиврану и овом клисуром с лијеве стране Лима водио је дољњем Полимљу — Бакарном — МједеномГувну, ваљда Брскову.

Прича се и то да је један пут био „краљевски“ од Призрена на Баковицу десном страном Дрима и да је тај био најпречи за Скадар. Овим је путем неки пјешак за опкладу отишао за један дан из Ђаковице у Скадар, а та опклада била је скадарски Фес с кићанком — за бајрам. |

Трагови старога пута мјестимице добро се познају од Дечана односно Пећи, Ђаковице и При-. зрена за Скадар, који је пут ишао Курвалом на Гусињске Изворе и Добри До, па даље по дно вијенца, планинског по врх Малесије јужним Подгорјем Бо· гићевице до извора Валибоне из Вранице и даље на Шаљу јужним подгорјем вилазио у Скадар. Овоме путу придруживали су се и они из г: Полимља од Плава и Гусиња. Ширина овога пута показује да је био колски, но овај пут на млогим мјестима тако је зарастао гором, да се никако не да познати, али остаци и предање утврђују и показују му тачну ли-