Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 195

где је почетничко образовање добио Ђорђе Варданис, син епископа града Кариста, који је доцније сам био наставник епископске школе у Каристу. Од других епископеких школа позната је она у Ираклији, где је почетком ХИЛ. века добио почетничко образовање Нићифор Грегора, под управом митрополита Јована; исто тако позната је и она у Сераху, под управом епископа Никите ит.д.

Ове школе имале су утицај на ширење писмености и образовања у што већи део народа и служиле су као образац за црквене школе.

в) Црквене школе у Византији звале су се оне, које су отваране при сеоским и градским црквама, издржаване трошком појединих цркава, јер их држава ни у чему не помагаше. Њих су обично одржавали сами свештеници, под надзором епископа,

држећи се пете тачке У1. Васељенског Сабора, која наређује свештеницима да отварају школе по селима и засеоцима за обучавање писмености парохијалне деце. (Ргезрубел рег уШаз еб у1ео5 зећоја ћађеалћ). Ове школе око' цркава нису биле једноличне. Биле су разног уређења а различан је и материјал, који је предаван. У главном то су биле школе само за ширење писмености, понајвише а3буке. Изгледа да је настава у овим школама била бесплатна, али родитељи су могли даривати или награђивати учитеље по својој вољи и могућности. Ова врста школа јако се ширила по Византији. Тако у Солуну је постојала таква школа при цркви св. Јевтимија, исто тако у Атини, у Никеји и другим градовима. Раширене беху ове школе и по селима и удаљеним засеоцима. То се види из животописа појединих византиских знаменитих делатеља, Х, Хб ХП, ХШ и ХГУ века. Тако чувени делатељ 13