Godišnjica Nikole Čupića

194 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

образовање ученика, одакле је попуњиван ред свештенства и духовништва у Цариграду. Једна нижа патријаршиска школа постојала је у ХП. веку при цркви св. Петра. Ове патријаршиске школе у главноме су подмиривале потребу престоничког духовништва и свештенства, а нешто и околних предела. ЛМатријаршиским школама престонице у појединим епархијама византиске царевине одговарале су тако зване:

6) Епартијске или епископске школе, које су подизане и издржаване на рачун појединих епископа. Ове школе биле су доста распрострањене у Византији, и некад су се о њима јако бринули епископи. Тако нпр. епископска школа постојала, је у Кесарији, где је елементарно образовање добио у 1Х. веку Никита, игуман Мидикиског манастира. Ова школа још се боље развила п цветала с великим бројем ученика у Х веку за време митрополита Аретеја. Исто тако у Х веку постојала, једна епархијска школа у Корону, у Пелопонезу, где се учио инок Теодор. У ХП. веку, у време Стевана Немање и св. Саве била је једна епархијска школа у Солуну, где је по речима И. Соколова,. народно образовање у ХП. веку достигло висок ступањ за време чувеног митрополита Јевстатија. Исто тако постојала је у ово време и једна епархијска школа у Атини, о којој је нарочито водио бригу чувени митрополит Михаило Акоминита. Овај се митрополит јако бринуо о напретку науке и народног образовања. Дошавши при крају ХИ. века на атинску катедру, подигао је врло многе школе, а после 1204. године, кад Атину освојише Латини, Михаило оде на острво Њеос, где је наставио рад на народном образовању. Ту је завео почетну или основну школу,