Godišnjica Nikole Čupića

198 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

Према свему, што рекосмо напред о византијским школама средњега века, види се да су Византињани имали елементарних и средњих школа. Али исто тако имали ву и виших школа, које су давале стручна знања; школа у којима се добијало више образовање, најпосле и таквих у којима се предавала Философија с тумачењима Платона и његових погледа на свет. () овим школама наћи ћемо помена у византиских писаца на више места. Према свему ономе што они говоре о овим највишим Византиским школама, особито о оној у Цариграду, | може се рећи да су оне за оно време биле универзитети. (Ово поглавито важи за школу у Цариграду, која је основана 425. године за владе Теодосија, ну наскоро је запуштена. Доцније цезар Барда потпоможе дворску школу звану Магнауа, где се учила Философија, граматика, геометрија и астрономија. За професоре су узети најспремнији људи свога времена. Нарочито су школе у Византији цветале за владе Константина УП, па са осталим и ова Бардина школа. Цариградски универзитет после овога владаоца почео је опадати, али у Х]. веку опет је доспео до велике славе и сјаја под Константином Мономахом захваљујући највише тадашњем научару византиском Михаилу Пселу, који беше професор ове школе." У исто време, када Псел предаваше философију његов пријатељ Лсифилин предаваше права. Псела је слушао доцнији научар и Философ византиски Итала, о коме сама Ана Комненова вели да је походио предавања познатога Михаила Псела. За Италу Ана Комненова вели да је био, од природе обдарен јаким способностима и

! Опширније о овом византиском ваучару види: П. ВБ. Безобразова. Византиски писателђ М. Пселлљ.