Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 199

оштрином ума, да је био научио јелинску и халдејску науку. За предавања Италина оставила је нам помена опет, Ана Комненова. Она школе овог перпода дели на двоје: на учење у схоластика или образовање у средњим византијским школама и после учење у вишем заводу — универзитету, где је Философске науке предавао М. Псел. У тадашњим средњим школама добијало се литерарно образовање, а у вишим Философско. Пеел у својим писмима сам вели да је до шеснаесте године изучио граматику и појетику, а по том реторику и Философију, првим се извежбао у језику, а другим очистио свој ум. У осталом треба имати на уму спрему Ћирила и Методија, првих словенских апостола, који су се школовали у Цариграду. Особито Ћирила за кога биографи веле да је изучио граматику, за тим геометрију и проучавао Омира, за тим код професора Лава и Фотија, доцнијег патријарха, слушао Философске науке. Јасно се види из досадашњега, излагања да је у византијској империји просвета стајала на високом ступњу, а да су јој најснажнији ослонац биле многобројне и разноврсне школе, које се у опште могу поделити на елементарне или почетничке школе, што би личило нешто на наше основне школе; за тим средње школе и више пили филосовске школе.“) |

1 Аттпае Сотпепае, Алехћав У, р. 258.

2 При раду овога чланка о византијским школама служио сам се овим делима. Етпезћ Гатавзе е! Атеа Катфђама, Назболге абпбга] ди ТУ. атесје а поз јопга 1, особито одељком о Византији (р. 624—686). Чланцима О. Успенскога : Ботословское и ФилосоФское движенје вђ Визанпи ХГ и ХП вфковђ у Жур. Министерства Народ. Просвћценши за 1891. бр. 9. стр. 1092—159. бр. 10. стр. 288324. а особито чланком И. Соколова: О народнниђ школахђ Вљђ Византји сђ половинн [Х до половини ХУ вђћка, штампан у „Церкевнна ВђЉдомости“ за 1897 год. бр. 7 и 8.