Godišnjica Nikole Čupića

2000) ШИРЕЊЕ ШКОЛЕ И ПИСМЕНОСТИ

П.

Кад је овако била развијена писменост у Византији, кад је овако цветала школа у свима врајевима византиске државе, питање је, да ли је могла бити Немањина држава без школа, да ли је овај просветни напредак у Византији остао без утицаја на Србе Немањића државе! га

На то се да лако одговорити, само је штета, што немамо довољно непосредних података, који би одговор оснажили, али се надамо да ће и оно мало података, што нам стоји при руци, бити доста да докажемо да је међу Србима Немањића државе било и школа и просветног напретка.

Да је у српеким земљама било школа и пре Немање то смо, надамо се, доказали у нашим чландима: „Школе и ширење писмености код православних Срба за време првог периода (876—1290),“') за тим у свом говору „Васпитање женске деце код Срба средњег века““) и најпосле и чланку „Школе и ширење писмености код Срба католика и богумила за време првог периода (876—1220)““). У тим чланцима навели смо. да је у српским земљама донемањићског периода било и школа и наставника, да су се деца учила писмености по манастирским и епископским школама, а рекли смо да има трага и о дворској школи, као и о домаћим школама појединих српских великаша.

Утицај ових школа и ако није био силан, опет је оставио трага у памети народа, па исто тако и утицај школа Немањићске државе. Прво ћемо навести

„Учитељ“ за 1895 г. стр. 680—689 и 780—790. 2 „Учитељ“ за 1896 г. стр. 688—645 и 689—695. 3 „Просветни Гласник“ за 1897 год. октобар.