Godišnjica Nikole Čupića

о == (У

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

|

Или ниже, кад је то дете нашао патријар Саво, те га однео Вилендари цркви, те га крстили и надели име Наход — Симеуне:

Кад је дете до коња дорасло, ђ Добра коња и светла оружја Лепо дете књигу') изучило ;...

У 19. песми исте књиге: Дар „Константин и ђаче самоуче, вели се како исти цар славу слави, и како је о слави поставио четири совре, па за оном од шимширова дрвета:

За њом сједи триста ђеце ђака, Међу њима ђаче самоуче...

Мало ниже у истој песми вели се, како је цар затворио ђаче самоуче, што му није хтело дуовати за неки тешки грех, у ћелију од луча па је намаже лојем и катраном и запали. Кад у јутру оде да види шта је било, а оно:

Од ћелије ништа до пепела, На сред њега самоуче ђаче, У руци му књиге салтијери, Те се моли Богу по закону.

Светао помен наших школа у Немањића држави налазимо у песми Урош и Мрњачевићи, на оном месту, где протопоп Неђељко шаље краљеве чауше Краљевиђу Марку:

— „Ђецо моја четири чауша! „Ја сам свијетла цара причестио, "Причестио и исповедио, „Ал' га нисам питао за царство, „Већ за грије, што је сагријешио:

"У песмама је курсив наш.