Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 2003

„Но идите до Прилипа града,

„До дворова Краљевића Марка,

„А до Марка, до мојега ђака, „Код мене је књигу научцо,

„Код цара је Марко писар био,

„У њега су књиге староставне

„И он знаде на коме је царство...“

Осим ових помена на више места у народним песмама налази се помен о ђачету самоуку, и трага о књигама. Тако опет Вук на другом једном месту :

-

Овде нама кажу Ђаче самоуче, Само књигу учи...

Из свега овог види се, да је оставило трага у народној памети оно школовање, које је било поред манастира, као и оно, које је било поред протопопија. Исто тако налазимо у изразима ђаче и салтијери окаменотине у народном предању о школама и књигама, које су се у ондашњим школама училе. Салтијери није ништа друго но Псалтир, само што је овде правилније остало у народној успомени, те је реч употребљена у множини, што треба да значи Пеалме Давидове.

"Сад да потражимо података из писаних споменика старе српске државе, који би још боље расветлили ово, што народно предање износи. Да почнемо одмах са творцем средњевековне српске државе, са Немањом. ивотописац прича како је Немања васпитао своју децу, па ту вели: „и по„врати се на престо свој и роди синове и ћери, про„свети их божанственим крштењем и светим књи„гама и научи их благим обичајима и васпита их