Godišnjica Nikole Čupića

206 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ

писмености, који је печатан пре неколико месеци. Таква школа, мислим, да је постојала и на двору краља Уроша, јер биограф краља Драгутина вели да у кући Урошевој син му Драгутин „доспевши возраста јуношкаго, и Христу слниу праведному освештајушту ум јего с (овај) богољубазнији јуноша пети господеви наџчаше се“. Дакле прво је научио певати, а по том биограф вели: „..м родитељи јего вадаста на ученије светих м божаствениг књиг, ч ти убо ва скоре навик“. Дат, да учи читати, па без сумње и писати, брзо је чаучио читати свете и божанствене књиге. ћивотописац даље говори не само да је научио да их чита но да је осећао и сласти при читању ових књига.) Ово што је речено за Драгутина вредим за Милутина. И један и други васпитавани су и учени на двору оца им Уроша и мајке Јелене, тим пре, што им мајка као Францускиња беше врло образована и васпитана жена, а у време њеног девовања у Француској јако цветаше елементарно школовање, особито манастирско, тако да поједини манастири имађаху 4 до 500 ученика. У свакој вароши налазимо учитеља. Један сувременик тога доба за Француску вели: у сваком граду постојаше почетничких школа где се учише први основи граматике.) У осталом краљица Једена доказала је и по емрти свога мужа колико јој васпитање лежало на ерцу, васпитавајући сиротињске девојчице учећи их писмености и ручном раду.) У толико се више као краљица морала заузимати у васпитању своје деце.

1 Данило у издању Даничића 1866. год. стр. 12. и 18.

2 1/ апсјеппе Етапсе, Т' бсоје еБ Ја зсјепсе ап шоуеп аге, Раг1в, 1887, стр. 50.

5 О овоме види опширније мој чланак у „Учитељу“< за 1696 г. дине женске деце у Срба средњег века“ стр. 688—645. п 59—695.