Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 9()7

Могуће је да је оваквих домаћих школа било и на дворовима поједине моћне властеле, особито у време краља Милутина и Стевана Дечанског и за време Душана, али о томе немамо никаквих података из наших споменика онога времена.

Што се тиче епископскиг или епартијских школа видели смо, да су постојале у српским земљама и пре Немање. Такву једну школу видели смо при крају [Х. века у Охриду за време Климентино, где је било преко две три хиљаде ученика.) Другу такву школу видели смо да је постојала у граду Бару, где су се спремали младићи. О) овој школи говори Дукљанин. Али рад духовништва и свештенства на народном образовању тек је онда коракнуо јаче напред када се у Србију вратио св. Сава из св. Горе, особито пошто је установио српску архијепископију. Онај напредак византијских школа у ХТ. и ХП. веку морао је имати јаког утицаја на Саву, нарочито напредак манастирских школа у Св. Гории оне школе у Солуну, која је најбоље цветала у ХП. веку за време чувенога митрополита Јевестатија. Кад је Сава измирио браћу остао је у Србији као игуман манастира Студенице. За то време уредио је да се по црквама служи онако, како се служн у св. Гори, а то ће рећи да је морао уредити и неку врсту школе, где је морао припремити људе за тај посао. Ту школу, мислим, да је уредио по обрасцу еветогорских школа. Али Сава је тек онда отпочео живљи рад на просвети кад се вратио из Никеје као архијепископ. Дошавши у Студенцу прибрао је око себе ученике, почео их учити; састављао је црквене песме, елужио литургију, постављао попове, ђаконе, подђаконе

1 Јадге. Назфог. Кпј1. стр. 64.