Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 999

зац за прављење црна мастила, образац за растварање злата, други образац за црно мастило, о растварању дуката, сказаније о плесканом злату венетичком, за тим образац како се позвлаћује хартија и 1. Д..

На овом месту да поменемо још и вештину повезивања књига, која се такође неговала поред манастира и цркава. И то је један доказ српског. напретка у просвети.

_ Да кажемо коју и о школској дисциплини онога доба међу Србима.

У свима школама средњега века као најглавније васпитно срество беху буботци. Дисциплина, беше врло сурова, и батина као најглавније педагошко срество. Па ипак средњи век не изгледа тако мрачан, као што хоће многи да га преставе. У Европи је било људи и пре Душана, који су подизали тлас против суровог понашања учитеља према деци-и саветовали их да као васпитачи буду пажљиви, стрпељиви и мирни према невиној деци. Мислим, да је таквих људи билону Византији још пре но на западу. На западу јошу Х]. веку дизан је глас против школске суровости. Тако примера ради да наведем два три чувена научара. Св. Анселм п Лафранк тражили су да понашања учитеља и наставника према деци буду блажа. Исто тако и Жан Шарлијер де „Жерсон, назван је Фосћепг Ттез ећге еп.) Ако разгледамо рад св. Саве, према ма-

1) Св. Ансем био је славни теолог а ФилосоФ ХЛ. века. Рођен је у Аозге-у 1088, а умро 1109. Као спреман богослов играо је врло велику улогу у теолошким питањима и препиркама. У том погледу пореде га са св. Августином. Не мањег значаја имао је и у политици. Лафранк је старији од Анселма. Рођен у Павији 1005 од чувене сенаторске породице. У Болоњи учио је право, па ту

_ постаде доцније и сам учитељ. 1042. г. предузе да уреди нову школу у Вес-у, посао му добро испаде за руком и у тој школи поред грч-