Godišnjica Nikole Čupića

298 ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ ,

на рачун Византије, у толико су се више упознавали с грчким језиком. Знање грчког језика била је жива потреба онога времена, и како тако Срби су га учили. Ово се највише тиче виших сталежа, особито духовништва и свештенетва. То се види из оних многих превода, што их српски писмени људи преношаху са грчкога на српски језик. На учење туђих језика у старој српској држави као да потсе-

4

ћају они стихови из песме „Бановић Страхиња :“

„Ко год стане с нама говорити,

„Стане Турски, окрене Мановски, „Ја с Турцима могу проговорит“, „Могу Турски, и могуг Мановски. „И Арапски језик разумијем,

„И на крпат ситно Арнаутски ;“

Окром тога као да налазимо прилично јаких доказа за учење грчког језика у ономе науку за

, грчки језик, што га наводи г. Ст. Новаковић у ХХУ

Гласнику срп. учен. друштва.")

Упоредо са ширењем писмености међу Србе Немањића државе ширило се и извесно знање из ондашње хемије а особито из ондашње технологије. Ово се нарочито морало учити у школама манастирским међу самим калуђерима. Кожузечију или телећу или ма које друге животиње припремити за писање била је у оно време велика вештина и то се учећи преносило се колена на колено. Исто тако и поједини рецепти за прављење разнобојних мастила, која су махом врло постојана. То такође нам тврде разни остаци од образаца по којима се приуготовљавало мастило. Тако у поменутом Гласнику (20), на етрани 38, и даље, имамо обра-

1) Страна 27-—82.