Godišnjica Nikole Čupića

ШКОЛЕ И ШИРЕЊЕ ПИСМЕНОСТИ 931

вези са Византијом, Дубровником, Млецима и Италијом, није могла бити нижа у погледу образованости од поменутих земаља. Византија је у сваком погледу стајала на вишем ступњу образованости од поменутих земаља за ово време. Па није могуће да Србија у погледу школа буде нижа од Дубровника и Италије. У осталом какво беше понашање учитеља према деци види се из поменутог закона о школама, особито оно место где се вели: „Учитељи да уче децу од свег срца, да размишљају о њима као родитељи о својој деци, јер тиме подижу светилник вечног сјаја и остављају помен после себе. Према деци да буду милостиви да им дају дарове, кад крстић кад икони у, да би им деца радије долазила п учила.“

У старој српској држави јавља се жеља да се свако дете научи читању и писању, јер се тражи да учитељи свако дете понуде да учи. Од матера, отаца и сродника поменути закон тражи да шаљу своју децу на учење чим навре седму или у седмој години. У осталом то је било и у Византији. И тамо су се деца давала у школу седме године па то је било и у Срба. Утицај Византије био је врло велики на Србију средњега века, па није чудо, што је у погледу школа, васпитања и дисциплине школске био понајвећи.

Ове школе старе српске државе имале су карактер религиозно црквени и само тако се може објаснити она велика побожност код Срба, која се огледа у целом животу њиховом, особито после пропасти српског политичког живота. Ове школе старе српске државе давале су извесну количину знања ученицима, леп рукопис, знање како се растапају и растварају разне масти и метали у на-