Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ

О ВАРИЈАНТИМА СРПСВИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА

ов

Према данашњем стању литерарно-историског истраживања можемо хватати трагове народном певању још из друге половине ХП века у тврђењу биографа Св. Саве и у његову помињању народних песама. Познат је труд Г. Ст. Новаковића да томе помену нађе разлога и доказа у српској народној поезији чак из прве половине нашега века. Тако се помињање продужује и даље, п ми имамо сведочанстава о томе из ХГУ, ХУ и ХУГ века у казивањима појединих учених путника. Г. В. Јагић у својим познатим радовима (,„Свједочанства“ и „Грађа“) разврстао је те документе по вековима, утврдивши несумњивим доказима биће народног непрекидног певања све до времена, кад су народне песме саме доказ за себе и свој живот. При крају ХУГ века најлепши и најпопуларнији део народне поезије, песме о катастрофи на Косову, јавља се разрађен и доведен до тачке најпотпуније разраслости. Још је два века трајало то кулминовање, па је у животу народног певања наступио обрт, за којим је несразмерно брзо дошла изнуреност и потпуна клонутост. Данашње народно певање нити је у стању чувати стару тековину, чисту и нетакнуту у најсавршени-