Godišnjica Nikole Čupića

234 БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА

јим особинама њеним, нити стварати некадашњим духом и некадашњом јачином. Покушај који је (1884) чинио пок. Св. Вуловић да сазна стање и ухвати слику данашњег народног певања, утврдио је раније уверење да је класичност народне песме била. Нове публикације могу само бити сведок таком суду.

"Према томе литерарни историк има прегледну област српскога народног певања по времену. И ако је било, и биће још, доста говора и различитог мишљења о области народног певања по простору, ипак је несумњиво у којим географским границама, ваља тражити средсреду томе певању. Гледајући на време, крај ХУГ века истиче се као доба кулминације: раније и позније доба тек су поступне етапе у томе развијању. Гледајући на простор, зона јужнога дијалекта представља центар тога певања: источно и западно тек се простиру поступна прелажења и спуштања. Народног певања исцрпно забележеног у зонама предеоним као и у периодама временским немамо. Али и оно што се има даје испитивачу доста грађе за научно-историска и друга испитивања и истраживања. Зналачки рад Вуков на скупљању народнога песничког блага, добија све већу цену што се више и чешће јављају друге, позније, збирке народних песама од других и друкчијих скупљача. Народне песме, Вуком записане, нуде литервом историку један засебан свет који у збиркама, познијих скупљача има тек недонесен поговор. Али је, у више прилика, за успешно разгледање блага Вукове ризнице драгоцен кључ који се даје познатом збирком Г. В. Богишића „Народне пјесме из старијих, највише приморских записа“, која изиђе у Београду 1878. као књига десета другог одељења Гласника Српскога Ученог Друштва. Ове