Godišnjica Nikole Čupića

242 __БЕЛЕШКЕ_О_ВАРИЈАНТИМА СРП, НАРОД. ПЕСАМА"

тење песме долази пре као последица спољних узрока и прилика него ли унутарњег склопа њеног, те би то растење било млађега порекла.

- ПЕ 1 У неколиким народним песмама сачуван је спомен и о Херцег-Степану. А осим тога имамо и сведочанство да су се о Степану певале песмену ХУЛ веку. Гундулић је одавно већ стекао часно име познаваоца народнога говора и народне прошлости.

Оправданост се тога доказује лепотом језика у његовим спевовима, богаством тропа и Фигура, поетским украсима и многим епитетима као и многобројним поменима историских догађаја, реминисценцијама и алузијама. Али је њему признат и назив ваљанога познаваоца народне поезије српске. да потврду тога наводе се уз посредне и непосредни докази, међу којима се нарочито истиче осмо певање у његову „Осману.“ Оно је све, од почетка до краја, национално, а у њему је и најбољи доказ за Гундулићево познавање народне поезије његова времена. Ту се, поред осталога, поименце говори о појединим народним песмама, које пастири на светковини својој певају. Од таких песама Гундулић спомиње четири и укратко казује њихову садржину. Прва је о Херцег-Степану. По ономе што нам ђреФерује Гундулић можемо од прилике знати каква је била та песма. Он вели:

Рту росе, Ко пјекада о4 ћегсеса од ЗЕјерапа потађт 5е Џиђт плада, _

Ка ти зтш ђјезе дапа,