Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА — 249

стоји према њој као последица, тв као нова, упоредна творевина.

У кобном боју на Марици ноћу 25. и 26. септембра 1371 године, који је на одсудан начин одлучио судбину јужне половине доскорашњега ерпског царства — пао је и краљ Вукашин, први и најснажнији помоћник велике идеје свога брата деспота Угљеше. И као што је густом маглом народне традиције био заклоњен начин и почетак његова краљевања, тако је и око емрти његове обавијена низа народнога предања. То је предање обележено у народном певању и народном приповедању. Полазећи од онога што историја позитивно зна — а то је несумњива емрт његова у томе боју — ми ћемо редом разгледати те народне традиције, желећи да тим разгледањем изнесемо пред очи како ве у овом народном предању слагао лагано слој по слој, објашњавајући смрт Вукашинову све лепше а одмичући од псторије све више. •

Као први представник народне традиције о смрти краља Вукашина може се узети позната народна песма „Марко Краљевић познаје очину сабљу“, у којој се пева како:

Рано рани Туркиња ђевојка, Прије зоре и бијела дана,

На Марицу бијелити платно. До сунца јој бистра вода била, "Од сунца се вода замутила, Ударила мутна и крвава,

Па проноси коње и калпаке, Испред подне рањене јунаке, Па нанесе једнога јунака, Узела га вода на матицу.

Рањеник моли девојку да га спасе, а када га она извади на обалу: