Godišnjica Nikole Čupića

954 БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА

Што год, слуго, праведно не повијеш свеколико, Како јеси погубио краља твога господара !“ Кад бијаше Никола мртву главу разумио,

Мало му се од жалости живо срце не распуче, И зловољно отиде пут Будима б'јела града, Тер лаживо пов'једа прид угарском прид господом, Да су Турци јунапи свјетла краља погубили, И жалос-се велика у Будиму учинила,

До мало се Никола злом болести поболио,

И он ти је болов'о на пуно девет година.

Није мого умрјети ни се од греха исповиђет'; Али њему говоре они оци калуђери:

„Који год си велики гријех твому Богу учинио ! Да н јеси погубио кога твога родитеља 2

Ал' да нјеси погубио твога кума крштенога 2“ Бјеше њима тадара све истину повидио,

Да је јадан погубио краља свога господара,

И бјеше се тадара с грешном душом разд'јелио.

Разуме се, да је овде позније време првобитног Вукашина заменило „будимеским краљем“ као и Марицу Косовом.

Међу тим има доказа да народна песма подноси и тежи анахронизам развијајући мисао о смрти Вукашиновој на Косову. У П књ. Вукове збирке под бр. 98. штампана је песма која одговара ранијој песми „Марко Краљевић познаје очину сабљу“ и која се зове „Опет то; мало друкчије.“ У њој се пева, како >

Султан царе у Косово сиђе Са својијех сто хиљада војске, И он паде крај воде Ситнице,

Царев телал по ордаји хода, И продаје сабљу димишћију...

Сабља долази до Краљевића Марка, који се погађа с телалом и одводи га „уз воду Ситницу,