Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА 255

под бијелу камену ћуприју“ да му плати. Ту Марко запази на сабљи „три слова ришћанска“ : Једно слово свети Димитрије,

Друго слово свети Аранђеле, Треће слово краљу Вукашине.

Тада телал прича, да је сабљу задобио

Кад је Српско царство погинуло И два цара пала у Косову: Султан Мурат и царе Лазаре.

За тим долази прича: како је рањен јунак неки лежао под чадором, и како је Турчин ту нашао па не хтео примити Бога и сачекати га ДОБ издахне већ га посекао и бацио „у воду Ситницу.“ Марко казује да је то био његов отац, па убија Турчина том сабљом:

Баци њега 'у воду Ситницу: „Ид', Турчине, тражи баба мога“. —

После тога нас у песми „Пропаст царства, Српекога“ не изненађују стихови:

Макош" војску три Мрњавчевића, Бан Угљеша и војвода Гојко

И са њиме Вукашине краље,

У свакога три'ест хиљад војске, Па се бише и секоше с Турци: Осам паша бише и убише, Деветога бити започеше, Погибоше два Мрњавчевића, Бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдних рана допо, Њега Турци с коњма прегазише. И њихова сва. изгибе војска.

Ту је кулминовала метаморфоза народног приповедања о смрти Вукашиновој, напредујући, као што ћемо даље разложити, у етичком погледу.

“