Godišnjica Nikole Čupića

272 БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД, ПЕСАМА менце —-; види се, чему је сведок и историја, шта је светитељеки ћивот милешевски био Српству и колико су Турци од њега завирали; налази се траг реминисценција на догађај на пољу врачарском али је све.то недовољно да нам тумачи оно што је српска душа морала осетити при крају ХУГ века. Можда других песама није ни било; Као што уметничка драмска поезија не ствара трагедије о Христу, тако можда ни епска поезија српског народа није опевала спалиште свога народног светитеља и прдсветитеља; А — можда је тих песама било, али оне остадоше незабележене руком најбољега скупљача, руком Вуковом, а после их мину и друга срећа и оне одоше са старим патријархалним животом ерпеким... Вероватно на самом увиру своме забележена је једна таква песма.

Једна од трију народних песама, која нам је ове (1898) године у мају посвлана из Дубице, зове се — према имену које јој је непознати скупљач записао — „Млада Митровица“. Садржина је ове песме јасно и отворено причање о спаљењу Св. Саве. То је причање посредно, али је оно главно, управо све, у песми. По песничкој лепоти својој песма је нижа од оних које су главни представник наше народне поезије, али је, с неких особина својих, вероватно од најбољих које се у новије време штампају. Она је у своје доба морала бити друкчија, али је данас као кита цвећа једном расутог па изнова скупљаног: само неки цветићи сведоче о вредности некадашње ките.

Песма гласи:

Млада Митровица.

Боже мили чуда великога ! Шта се чује с Миљешевке цркве

%