Godišnjica Nikole Čupića

5 КРН БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД, ПЕСАМА А

· — „Свети Саво и Хасан-паша“ — већ доводи на историске прилике из којих је дошло спаљење Светога Саве на Врачару. Али по досад познатим зборницима као да нема ближег сећања на тај догађај ' () томе желимо мало више рећи.

Страховити шеснаести век завршио се у српској историји знамењем достојним за обележје свих недела која је пред историјом на се примио. Спаљивање Светога Саве на Врачару 27. априла 1594. године било је знак да је побеђено Српство имало само још кратак рок за прекрет судбине: бити или не бити.

Али је тај век, супротно политичком стању народном, плодан век за литерарног историчара српског. Народ је, остављен сам себи, сад најбоље могао осетити сву тежину и горчину судбине која му је била суђена. А то је осећање донело те је он данас псторију стварао а сутра је опевао. Тиме се тумачи обиље народног певања у ХУГи ХУП веку.

Литерарно-историско испитивање народне српске поезије мало је досад довело у везу та два посла народна, 'ратовање и певање, мало је успело да песмама, за које се слути да имају реалну подлогу у исторпском догађају каквом, нађе извор постанка у познатим сукобима и приликама. Међу тим се, пошавши са друге стране, опет долази до питања једног на које је такође тешко дати одговора. Има, на име, познатих и крупних догађаја које је народ и разумео и осетио па ипак данас у " збирци народне певаније немамо о њима сачуванога народног свуда и мишљења. Сама страховита врачарска катастрофа нема видног обележја. У песми „Свети Сава и Хасан-паша“ пева се турско насртање на српске манастире, на Милешево поин-