Godišnjica Nikole Čupića

274 _БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСМАМА

„То везаше узо наопако, „Милешевку цркву запалише, „Светитеља Саву поробипе,

„То гледаше обје очи моје,

„Све виђеше ал не пскапаше ! „Куд год дођу сиротиња цвили, „Кроз крв свуда свеца пронесоше, „Тако траја до тринаест дана, „До белога града Биограда.

„Док се модар пламен запођеде, „У пламену Светитељу Саво,

„То виђеше обје очп моје,

„Све виђеше ал' не искапаше ! „Рајска душа Светитеља Саве „Рајска душа пред Господом била, „А Бог пушта на Турке морију, „Те помори мало и велико.

„То не била од Бога морија, „Већ устала земља Скендерија, „Све добеже у гору зелену,

„Те замеће крајину с Турдима, „Не би л' Божјег свеца покајало. „Ту се тешка отвори крајина,

„И ту оста Митар четеша, „Братац мени а господар теби. „ја ти јоште остах у животу,

„И ја сам ти тешких рана допо, „Ни болети камо л' преболети !“ То изусти Војиновић-Вуче,

То изусти а душу испусти. у

Осем самог догађаја спаљења биће у овој песми још нешто историског сећања. Она говори о бурном времену и вели:

Кроз крв свуда свеца пронесоше. —

Као што је познато, ти дани бејаху доба крвавог ратовања између читавог савеза народа се једне и Турака са друге стране. Поред чета хај-