Godišnjica Nikole Čupića

~ сл

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА

дучких, за које и ова песма даје довољно простора, бејаше без мало хришћански устанак у Турској. Народни историци деспот Бранковић и Рајић наводе чојединости тога покрета. А Чед. Мијатовић вели у Годишњици ], стр. 81—82: „Међу Србима у Дукађину и Албанији било је велико врење. У самој ствари, данас знамо из занимљивих писама папиног нунција у Млецима Грацијана, да се управ за ту 1595-ту годину спремао велики народни устанак у северној Албанији, Епиру и Тесалији, у исто време у Скадру пи Охриду.“ Овоме„би са свим одговарало у овој песми:

: Већ устала земља Скендерија —

Ако ова песма и није сјајно огледало онога "шта је и како је народ певао о томе страховитом догађају — а да је у своје доба сачувана вероватно да би била и то— ипак је сведочанство да је тих песама било. У томе и јесте значај овог њеног саопштења.

6.

Вукова (П бр. 25.) песма „Ропство Јанковића Стојана“ има у Богишића (бр. 94) пнтересну паралелу у песми „Алија припијевањем опет задоби препрошену дјевојку.“

То је она песма у којој Јанковић Стојан, избегавши од ропства у Цариграду, стиже своме дому баш кад му се љуба преудаје, па, седнувши између сватова, запева: |

„Вила гњиздо тица ластавица, „Вила га је за девет година, „А јутрос га поче да развија; „Долети јој сив зелен соколе 18%