Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА 6,

„Попијевај, Алија ђевере, Попијевај, колико ти драго; Али немој поп'јевати лудо.“ Кад то чуо Алија ђевере, Тер он узме поп'јевати јунак, Припијева вјереницу своју, И остале све своје невоље.

Младожења му, чувши то и уверивши сеу истинитост тога, „дарова дјевојку“

И још му је јунак говорио: „Врни коња пут твојега двора.“ И он њему стаде за ђевера. Кад дођоше Алији на дворе, Кад виђела Алијина мајка, Велико су весеље чинили,

У својему двору бијелому.

(

Сличност није у начину казивања већ је истоветност у мотивима ових двеју песама. Сам пак мотив, као што се зна, опева пи велико - руска народна песма. Нема сумње да је том заједничком мотиву извор на трећој страни.

Што се тиче ових двеју српских песама, „Ропство Јанковића Стојана“ стоји по поетској лепоти куд и камо више ове песме о Алији. У њој је и поетски мотив згодно везан за историски Факат, робовање Јанковића Стојана. Изгледа да сеу одомаћивању омиљеног мотива морало проћи кроз ову песму па тек добити млађу и савршенију у којој је поменом народних јунака Јанковића и Смиљанића све добило чисто национално обележје.

Сам пак почетак песме о Алији певао се у Вуково доба као засебна песмица. Њу је Вук узео у Гењ. (бр. 504.) под именом „Најлошија, година. “

Она цела гласи: