Godišnjica Nikole Čupića

976 __БЕЛЕШКЕ_О_ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА

„Од столице цара честитога, „Па јој не да гњиздо да развија.“

Стојанова љуба по том позна свога господара, и весеље се окреће на Стојанову сестру која полази за несуђенога заручника Стојанове љубе. Мајка Стојанова од ненадне радости умире.

У другој песми јунак Алија јадикује (тиме се она и почиње):.

„Годинице,; нехорице моја ! Врло ти ми у нехору дође, Ах, и мени и коњицу мому:

/ Мени драгу моју припросише, А коњицу ливада не роди, Мени побро припроси дјевојку, Још ме побро зове у сватове да дјевера уз дјевојку младу. Ако пођох, мени је срамота, То л' не пођох, мени је грехота; А све што сам у чети добио, И што ми је од баба остало, Све сам јунак за свилу харчио, И за свилу и за сухо злато. Свилу јој сам на оке мјерио А сухо сам на литрице злато, Што сам драгу мому односио, А садар је мени уграбише !“

Кад је све то сазнала његова мајка, она га саветује шта му ваља чинити, и он је слуша —

И отиде побру у сватове

да ђевера уз младу дјевојку.

Кад су били горицом зеленом,

На догледу од својега двора,

Молио се Алија дијете,

Молио се сватској старјешини:

„Је ли тест јер, сватска старјешино 2 Је ли тест јер, да ја попијевам 2“ Говори му сватска старјешина: