Godišnjica Nikole Čupića

718 ДВА ПРИЛОГА

надао. Турци, бојећи се да се помоћ збиља не јави, ударе Јову ножем, оставе га на сред пута па нагну на коњима што брже ка Београду. Као што је познато, Турци су веома зазирали од пролаза преко Дубоке. Стога је из Београда обраћена пажња Фочић Мехмед-аги у Шапцу да се не враћа сувим, јер га на Дубокој чекају хајдуци, већ нека удари водом, што је он и послушао.

Нахија Крагујевачка.

По обичају онога доба пише се „крагоевачка,“

У Ботуњу је један од момака Младена Миловановића, ваљда пошто је Младен ухваћен и затворен, бранио с оружјем у руци тековину свога господара и ту је погинуо. Имена му не знамо, већ се само за карактеристику срчаности његове додаје: „Да још који прискочи, били би Турци потребљени“. |

У Баточини је посечен у сред бела дана „лаповачки кнез Спасоје Илић, стар и уважен човек. да њим млоги жалише.“

У Жабарима су Турци напали на два брата зидара, који су им ваљда били сумњиви као Срби „из Турске“. Један од браће погине, а други коцем убије једнога Турчина и побегне у шуму, нађе хајдуке и међу њих се умеша.

Нахија Смедеревска.

Свуда се редовно пише „смедеревачка“.

У Селевцу је убијен стари поп Милован, „рођак кнежев“. Као што смо раније навели, Сима Милутиновић бележи смрт кнеза селевачкога Максима. Сва је прилика да је са њим заједно погинуо и рођак његов поп Милован.

У Плани су Турци убили више лица, за које су држали да су рођаци хајдука Милована. „Него им се за ово страшно осветио“.