Godišnjica Nikole Čupića

-

СЕЧА КНЕЗОВА 19

У „једном селу“ ове нахије „сестра заклонила брата, и сама погибе славно“.

Нахија Пожаревачка.

Село Ливадица, на десној обали Мораве према, Плани, са свим је било спаљено „и убијено“ од Турака.

У селу Шрову Турци су напали на кућу једнога богатога трговца, који се спасао, али му је жена погинула пре но што је он стигао кући. — Из онога што налазимо у другом једном податку видимо да се тај трговац звао Кода и да је био ожењен неком рођаком чувенога хајдука Стеве из тога места.

У Млави („Млавској“) исечени су „дивни људи“, а „кроме Сербаља и Власи јесу зло прошли“.

Поменик светих жртава толико допуњују нове белешке, за које њихов писац ни слутио није да ће некада давати малену али драгоцену грађу историку оних дана.

. 5.

Завршивши списак жртава обести дахпске, нисмо тиме исцрпли казивање о свему што је смрти намењено било. Јер извори првога реда помињу читав низ људи којима је смрт била одређена али смртна осуда није, понајпре захваљујући срећном случају, извршена. Међутим и такав списак допуњује општу слику ондашњега стања српскога н“рода у Београдском Пашалуку. Стога ћемо све досадашње наводе допунити и таквим прегледом, разделивши и овде казивања по Нахијама.

Нахија Београдска.

Сима Марковић, кнез из Борка. Да је и он биоу оном крвавом списку дахћеском сведоче Сима Милутиновић