Godišnjica Nikole Čupića

86 ДВА ПРИЛОГА

Нахија Шабачка. Лаза Мартиновић, кнез из Богатића, коме Фочић прети: Док погубим кнеза мачванскога, С Богатића Мартиновић-Лазу, Он је паша а ја сам субаша! Михаило Ружичић, кнез из Метковића, коме Фочић такођер прети: Док погубим кнеза поцерскога, С Метковића Ружичић-Мијајла, Он је паша а ја сам субаша!

Нахија Јагодинска.

Јован, кнез из Крснице. Њега Фочић такођер ставља, у списак кнезова за које предлаже да се предаду пелатима. Судбина нам је ових људи, као што већ поменусмо, непозната. Да ли им је Вишњић поменом мислио одати хвалу и признање за крв коју су пролили или за услуге које су тек доцније чинили народу

У сваком случају и они припадалу оној бесмртној чети, коју Дахије не уништише а себе убише.

8.

Сеча Кнезова догађај је који испуњава у новијој историји српској време од шест недеља, почињући последњиг дана декембра 1808. а завршујући првих дана фебруара 1804. године с кулминацијом у јануару. Али је ужас тога, сразмерно краткога, времена довољан да грозом испуни листове сваке историје, довољан је да буде откупна цена за сва културна блага људска у деветнаестом веку. У њему се појављују сцене витлејемске сече деце, одигравају се ужаси албпжанске војне.