Godišnjica Nikole Čupića

СЕЧА КНЕЗОВА 87

Али је, са друге стране, тај догађај увод у историју величанственог народног покрета у Шумадији, који смераше прећи — а у последицама и пређе — у покрет на Балкану, захвативши ратовање двеју царевина: Русије и Турске. Последица је те сече била у убрзаном устанку; прилике су се, пак, биле стекле такве да то убрзање није ствар преухитрило и успех компромитовало.

Догађаји, који су одмах за сечом наступили, и који нису потпуно престали све док се слобода у Шумадији није стално одомаћила, потврдили су умесност речи старога Фоче, који је Дахијама говорио:

Узми сламе у бијелу руку, Мани сламом преко ватре живе: Ил' ћеш ватру са тим угасити, Или ћеш је већма распалити 2 Ви можете, и Бог вам је дао, Тако силну покупити војску,

И поћ' ћете, синко, кроз нахије; Једног кнеза преварит можете И на вјеру њега домамити; Своју ћете вјеру изгубити Једног посјећ' а два ће утећи, Два посјеци, четири одоше: Они ће вам куће запалити,

Ви, дахије, од ЊИХ ИЗГИНуТИ,...

Завршујемо овај крвав лист из новије историје српске сећањем на захвалност коју слободна Србија дугује првим жртвама, положеним на олтар среће њене.

Приближују нам се дани необичне стогодишњице. На освиту њеном понављамо Кастеларове речи да нам оваки људи показују „како ваља умрети једнога дана па живети док је света и века!“