Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 95

8.

Српски упад у Топлицу и Полабље године 1806. потекао је из одреда ондашње српске војске на Делиграду. Стога ће у излагању догађаја који су настали ваљати да почнемо из српског ратничког стана на Делиграду. После боја на Иванковцу, где се сукобило устаничко оружје са царским на штету цареву, пије се могло остати само на тој задобијеној победи. Материјални успеси а још више морално снажење, које је у победи иванковачкој добило неочекиванога подстака, тражили су нову акцију и преко граница београдскога пашалука. Миленко је ударио преко Мироча на Крајину, Младен на Крушевац, а Петар Добрњац — с Илијом Стошићем, Павлом Матејићем, Стеваном Синђелићем, црноречким кнезом Милисавом, Станојем Главашем, Вујицом Вулићевићем, Вулом Коларцем, капетаном Џикићем, кнезом Јевтом и Антонијем Пљакићем, којима су се мало доцније придружили Стеван и Јован браћа Јаковљевићи — пође уз Мораву с војском од шест хиљада људи, и очисти од Турака Ћуприју, Параћин, Ражањ и Алексинац. То је извршено, у главном, у првој половини 1906. У лето те године пада основање Делиграда, коме је почетке — као што је познато — ударио на десној страни Мораве капетан Џикић, преневши подизање утврђења и на другу обалу. На тај је начин створена вештачка брана за југо"источни крај земље која је отуда природом била најмање заштићена. Одмах се показала сва корисност тога рада. Да покаје погибију иванковачку, Порта је наредила да се великим војскама удари на Србију у исто доба и са нишке и са босанске стране. Босанска су кретања донела Мишар, а нишка је војска, од преко педесет хиљада, с Ибрахимпашом скадареким повратила Алексинац и пала под делиград. Ту се сада отпочеше очајни бојеви. По гласу