Godišnjica Nikole Čupića

96 ДВА ПРИЛОГА

једнога писма: бојеви су пред Алексинцем отпочели у среду 22. августа. С тим се слаже и наш податак, који вели да се Главаш кренуо на две недеље по Великој Госпођи, дакле при крају августа или у почетку септембра. Бојеви су, према томе, пре поласка Главашева, трајали десетак дана. Али пре но што пређемо на главни задатак овога прилога, чини пам се потребно подсетити поред стратегиске још и на, тако рећи, етнографску важност и значај Делиграда према Старој Србији. Рекли бисмо да је то најбоље схваћено и речено у једном, не историји намењеном, спису М. Ђ. Милићевића а посебице у овим речима :> „Из најдаљих крајева Старе Србије у њега су се стицали незадовољници; разглашавали су турско зло, и казивали српску моћ и уздање у се. Таки драговољни војници, у оно доба, звали су се „бећари“; они су пролазили свуда, куда су год хтели, и припремали су војсци српској пут, народу устанак, а Турцима неминовну погибију.“ У допуну тога ваља подсетити да је и сам основалац Делиграда био такога порекла. Из таких је ратника добрим делом била састављена и војска која је ушла у Топлицу, а они бејаху језгро и оне чете с којом је Стреља пошао 1809. да одметне Власотинце.

Турци су били разбијени на Мишару 1. августа. Мало доцније су се почели бојеви на Алексинцу и одмах по том на Делиграду. Делиградској војсци већ бејаху дошли гласови о победи на Мишару. То је имало знатног утицаја на подизање морала у војске која није ни иначе лоше стајала. Али је толико исто значаја било и у гласу

' У архиви Срп. Учен. Друштва, сада С. К. Академији. Белешка у „Кнежевинн Србији“, 804.

: Зимње Вечери, Београд, 1878, стр. 152.