Godišnjica Nikole Čupića

СРПСКИ УПАД 118 зују прошле и будуће догађаје, а где што нас подаци одводе и на детаљна приказивања појединих сцена, призора или чак и тренутака. Држали смо, да нам је дужност користити се свим, и најситнијим, белешкама за илустровање једног важног а по све непознатог догађаја. Оскудица извора није допуштала одабирање ради опште прегледности, Какво се препоручује и какво би се могло пожелети. У осталом -- тако бива увек кад год се мора на основу недовољних података проучавати важан одељак народне, и политичке и књижевне, прошлости. Па ипак држимо да ни у овом случају који имамо није тешко уочити главне потезе, на основу којих се сама собом склапа слика српскога упада у Топлицу и Лаос 1806. године.

Једна, необично карактеристична, забелешка М. Ђ. Милићевића! лепо казује значај оваких ратничких излета... Војвода Стреља остави, с пролећа 1809, главну војску српску на Делпграду, па с једним одредом оде да диже Власотинце и околину. И његов је задатак, каси полазак, био сличан задатку Главашеву:: да спречи врањскога пашу на путу у Ниш, како би тиме Ниш био одсечен. Стреља је свој задатак извршио упола. Полазећи из Власотинаца натраг, он рече: „Власотинчани! Наш ће траг остати: њега керови не могу олизати. По нашем трагу доћи ће други, доћи ће трећи, доћи ће четврти... Који ће то битиг Када ће доћиг2 Ја не знам; али да ће доћи, тако знам као што вас гледам !“

Чини нам се да ове речи Стрељине казују мисли и осећања свих оних чија се имена помињу у историји нашој 1803.—1815. Оне су, у сваком случају, илустрација, оне мисли која је повела јуначкога Станоја Главаша и његове другове у Топлицу и још ближе Косову 1806. године. Они се нису морали враћати у онаком

1 Поменик, 701.

тодишњипа ххп. 8