Godišnjica Nikole Čupića

ВОЈВОДА НИКОЛА СКОБАЉИЋ 1

обали Вучанске реке, притоке р. Ветернице. Тврђава је на једноме одсеку који је висок од 120—150 м. над коритом ове речице. По стени, на којој је, тврђава је била облика неправилног шестоугла и са свих се страна познају платна — зидови, одржана негде више од полаа негде само темељи. Крајњи изданак овога ланца планинског, ове косе, на коме је ова тврђава, увалом једном одмах пред уласком у кулу, одвојен је, те је тако кула на најузвишенијем месту на тој коси. Са северо-западне стране је најлакши приступ ка тврђави, али је овде пред зидом и шанац, који се и сада познаје, поред тога и стрменитост је овде велика.

Северна страна ове тврђаве гледа у отворено поље ка Лесковцу, а види се и сам Лесковац врло лепо, паин равница иза Лесковца.

У тврђави је била кула од неколико спратова, јер се и сада виде рупе за греде изнад првога спрата једне четворостране собе, која је била прва соба ове куле. Кула је ближе северном зиду, ближе, дакле, погледу ка „Лесковцу и плодној долини р. Ветернице.

Зидови су од самог камена, округлог или ломљеног, и неке врсте малтера. Налазе се темељи од многих одаја (соба), а на југо-источном крају види се нешто налик на пекарницу. Мештани ме увераваху, да се раније баш познавало да је то пекарница, познавао се оџак, али то се сада не може лако да распозна. — Разуме се, време оваке развалине из дана у дан више упропашћује.

Причају да је било и тунела, све северном страном, падином, а излаз му био на путу крај реке и да се раније и то познавало. Испод тврђаве и сада се налази извор, који се зове Скобаљићев Кладенацд.

На југу од тврђаве, једно 500 корака, находи се гробље, које мештани зову „Кулско Гробље“ а у које се сада не сахрањују.