Godišnjica Nikole Čupića

118 ГОДИШЊИЦА

Недалеко од тврђаве, а на самој обали реке, идући ка селу Вучју, налази се у развалинама црква : Св. Јован „Биљобер“. Овде су нашли на једном парчету зида главу св. Петра са ћирилским натписом. М. Милићевић је о овоме граду, тврђави, забележио ово: „Више села Вучја, између овога села и Збежишта (у срезу лесковачком) на, једноме месту има градић од камена. да тај градић народ каже: зидао га некакав Никола Скобаљевић“.

„Испод града има извор лепе пијаће воде. Тај извор зову сељапи: „Скобаљићев Кладенац“.

„Мислим да овде не треба двоумити: и град и кладенац јамачно се везују за име онога славнога јунака, Николе Скобаљића, који године 1454. септ. 24., код места, Бање, потуче Турке онако како их никад нико дотле није потукао, али који 16. нов. те исте године, после пораза на Трепањи, издахну на коцу, заједно са својим јуначким стрицем“,!

Што се самог зидања овога града тиче, прича се, као и у неким другим причама о зидању градова, да су камен износили из реке и да је стајао човек до човека до на само место где се зида и додавали један другоме из руку у руке. Жене су, пак, такође ту биле на раду а једна је, у један мах, љуљала 77 деце у љуљашкама.

Сам овај начин зидања, по причи народној, брзо и нагло зидање где су и жене радиле, не показује ли оно опасно време по народ српски у половини ХУ в.2

Један поглед на ђенералну карту Краљевине Србије, на место где је ова тврђава, довољан је да се види сва војничка, одбранбена важност ове тврђаве. Налази се на једноме масиву планинском, утврђеном од саме природе, који господари излазом из клисуре Ветерничке, којом је водио, у средњем веку, па и сада, пут из Но-

' М. Милићевић, Краљевина Србија, стр. 21—28.