Godišnjica Nikole Čupića

121 ГОДИШЊИЦА

ревца доцније), потоњег деспота, код Трипоља, ниже Грачанице, био с Турцима и Ђурђем и ћесар Угљеша, господар Врања, Иногошта и Прешева. Узимам да је овај ћесар Угљеша унук (2) онога деспота Угљеше који је погинуо на Марици 1371. г. а син онога Угљеше (2) који је, после погибије оца му на Марици и када су му Турци заузели очевину, дошао кнезу Лазару и од њега и добио овај предео. Овај је, дакле, ћесар Угљеша био властелин, војвода кнеза Лазара, или само властелин и војвода кнеза и деспота Стевана, ако му је отац погинуо, или умро у доба, када и кнез Лазар. А да би сачувао своју област од Турака, када су ови заузели државицу К. Дејановића, он је се покорио Турцима. Само се тако даје разумети да је он управљао и у жупи Прешево, које је раније, видеће се даље, било у власти, у државици К. Дејановића, а Турци му га нису одузели када су Дејановићеву државицу придружили својој држави.

Пре одсудне битке код Трипоља, ниже Грачанице на Косову, (1402. г.) ћесар Угљеша пређе деспоту Отевану и после ове битке „земљу своју отбчрекују Врању и Иногошту и Прешево пријет и удржа“, по што је прешао под врховну власт деспота Стевана а одустао од Турака.

Ову врховну власт признавао је, може бити, ћесар Угљеша само за живота деспота Стевана а за владе Ђурђеве не, јер му је у борби код Трипоља био неверан, изневерио га. С тога узимам, да је ћесар Угљеша ову област, очевину своју, одржао и после деспота Стевана, за владе деспота Ђурђа. Ово изводим још и из тога: што после сегединскога мира (1444. г.) не видимо Врање,

1 И Руварац, гласник 47.; Ј. Х. Васиљевић, годишњица књ. 16. стр. 295., навод из Константина Философа.