Godišnjica Nikole Čupića

124 ТОДИШЊИЦА

Када су Турци 1455. г. освајали поједине градове у Јужној деспотовини, помиње се да су освојили: Ново Брдо, Прилепац Мораву (сад Гиљане) Приштину, Призрен, Трепчу, Бихор (у Полимљу) а Врање се не помиње, па ни друго које место у близини његовој.!

А осим тога, зна се, нападна тачка од стране Турака на Србију била је или с истока, долином р. Нишаве, или с Косова из Ситнице, у Топлицу, Дубочицу, Ниш и даље низ Мораву. Овај је последњи правац нападања био и пре Турака, још у ХГи ХП в. А Врање се, као нападна тачка за даље продирање нигде и не помиње у доба Турака, нарочито за владе деспота Ђурђа, или ја то досада нисам нашао и ако сам марљиво тражио у многим књигама.

Као доказ, доиста споредан, ка овоме питању може послужити и ово. Област Врање, целина за. себе по самој природи, да је као засебна целина, а не заједно са Дубочицом у исто време, потпала под турску власт, како се мени чини, а поменух то већ, пре мирним путем, без борбе, или бар без велике борбе, те је летописци нису записали; даље, да су Дубочица и Врање с облашћу и под Турцима били засебне области, види се и из разлога које је Ј. Х. Васиљевић навео. Он вели: „данашња је Пољаница припадала лесковачкој околини. Колико је чиФлука било у Пољаници припадали су лесковачким спахијама. Из Пољанице је се лакше одлазило у Лесковац него у Врање. Ношња Пољаничана има више једнакости с ношњом Топличана него ли с ношњом друтих врањских крајева; језик Пољаничана, нарочито акценат, сличан је језику и акценту Топличана и Лесков-

1 Ст. Новак. годишњица ШП. стр. 352. Чед. Мијатовић, Ђ. Бранковић књ. П, стр. 242. Љ. Ков. и Љ. Јов. историја срп. народа књ. П, стр. 58.