Godišnjica Nikole Čupića

ВОЈВОДА НИКОЛА СЕОБА ЂИЋ 125

чана више него ли језику врањекога Поморавља и Пчињана. Поред тога се живо памти, да Пољаница до Усејинпаше (пол. 19. в.) није ни припадала Врању.

„Онај део данашњег врањског округа, што остаје на истоку од планина, које се источно од врањске Бање и села Корбевца развијају и које се према Варденику и Вардеником према Власини нижу..... има и данас живих предања, да је у „старо време“ наше село Крива Веја, сада на источној граници Србије, било нека паланка и да је Врање „у ње на пазар долазило“.'

По оној навици турској да, како које место, као засебну област, освоје, оставе га као пцелину и под својом управом, и што се у наших летописаца Врање и не помиње за владе деспота Ђурђа, верујем да Врање није припадало деспотовани деспота Ђурђа, но је као засебна област, још пре ратовања од 1454.—1455. године, потпало под турску власт.

Према свему овоме, мени се чини, да борба војводе Николе Скобаљића е Турцима није била нити у врањској Бањи нити јужно од Врања, како се узима.

Доиста, летописи, који то спомињу, поменућу их ниже, спомињу да је Никола Скобаљић победио Турке „у Бање“; али где је та бања, не казују. Ст. Новаковић, и ако сам вели, у пом. расправи, да је нападна Тачка овој јужној турској војсци, 1454. год., била Косово, Н. Брдо, Топлица, Дубочица, опет је узео да је Бања, где је Никола Скобаљић, војвода деспота Ђурђа у Дубочици, победио Турке, — врањска Бања. Доцније су и други тако узимали па и Ј. Х. Васиљевић у поменутој расправи.

Поред свега онога што сам навео, да Врање није било у власти деспота Ђурђа, те дакле ни борбе деспотова, војводе Николе Скобаљића није могло да буде у томе

297.

1 Ј. Х. Васиљевић, годишњица, књ. 16, стр. 296