Godišnjica Nikole Čupića

128 ГОДИШЊИЦА _

водом, решени да бране своју отаџбину, видећемо, и изгинули бранећи је!

Деспот је, дакле, наредио становницима деспотовине да се склоне или у збегове, по гудурама и планинама, или у утврђене градове, у које се и његова војска повукла, а да оставе све своје имање и огњишта своја, Турцима. Изгледа, да је ову поруку деспотову послушао крај око Новога Брда и Гиљана; ако је овако, онда не може да остане у важности и за овај крај тврђење Ст. Новаковића да становници тих јужних предела као да нису послушали поруку деспота Ђурђа, да се збију у градове и да се држе пасивнога отпора. Савет деспота Ђурђа није послушао народ у Ситници и Дубочици, но зову деспота, да им дође, јер им је потребан !

Каква разлика између кнеза Лазара и деспота Ђурђа ! Овог зову војводе да им дође, да се боре с Турцима за слободу, за домовину, а он им не долази но иде у Угарску, а онај пак зове војводе, да му дођу у бој на Косово, противу Турака „за крет часни и слободу златну“ а они му не долазе!

Ова турска војска, која је имала да напада на јужну деспотовину, поделила је се, према војсци Николе Скобаљића у Дубочици а друга према војсци у Ситници.

Природне су границе између области Дубочице и области Иногоште, Врање и Прешево као и области града, Мораве (сада Гиљане) биле у планинским висовима, који су и сада граница према Турској у гиљанској нахији: Пољаница, Копиљак, Веља Глава, Бели Камен, итд. У овоме крају старе Дубочице, при излазу из планина пограничних у питому и плодну долину реке Ветернице и јесте поменута тврђава, кула Николе Скобаљића.

' Ст, Новаковић, годишњица ШП, стр. 344.